Срамота

Шта је то срамота? Речник то овако објашњава: „негативна емоција који обузима читаву индивидуу у односу на њену неприлагођеност; схватити да  смо учинили нешто што ће учинити да од стране другога  будемо виђени у потпуности другачије од онога што смо желели“. Већ више од годину дана пишемо на овом сајту да смо искрено забринути због насиља и нетолеранције која све више расте на Косову и Метохији. Више од годину дана желимо да скренемо пажњу на ужасне епизоде нетолеранције  који су се реализовали преко графита, на мале агресије, и на покушаје да се ови испади окарактеришу неважним од стране оних који би требало да разумеју и надгледају.
На наше аларме одговорили су да је све под контролом, да дипломатија ради са нарочитом пажњом, да војници врше своју дужност, да се појачава одбрамбени систем око Манастира и да се спроводе у дело нове методологије како би зона била сигурнија.
Нико од политичара, дипломата, војника и новинара није дао саопштење за јавност  нити је узео за озбиљно нашу забринутост. Уместо тога, понављали су политички коректну мантру: „Косово је мирна држава, у којој се више не би могле поновити страшне ситуације из прошлости“.
Упркос томе, данас се Манастир Дечани пробудио, са натписима на огради и зградама које служе манастирској заједници, на којима су спрејом исписане фразе славопојка „црном калифату“,  наводни Ис (Islamic State, Муслиманска држава), заувек Учк, албански парамилитарна групација увек спремна и добра за сваку прилику.
Како би се описао овај догађај нису потребне речи, довољно је погледати фотографије и то је довољно да дочара трагику ове ситуације.
Било би лепо, свакако, схватити шта мисли дипломатија,  да ли и даље сматра да је Косово територија у којој влада мир, да ли су често понављани гестови нетолеранције само пролазне епизоде; шта мисли италијанска војска, којој је додељен задатак да се брине о безбедности овог светог места и манастирске заједнице; шта ће писати сви они новинари који су су од свог заната направили једноставно извештавање и који су до данас само у празно беседили о новој клими на Космету и о некаквим вртовима мира.
За ово што се десило Дечанима ми осећамо само срамоту.
Срамоту осећамо и према ауторитетима наше Државе и свима онима који су били „упозорени“ у вези са напетом климом која се већ неко време осећа на Косову и Метохији.
Свима другима, особама добре воље и отвореног ума, можемо само да понудимо наше размишљање: још једном насиље, још једном неефикасност и некажњеност, још једном осећање немоћи – шта би требало да се деси да схватимо да је ситуација јако озбиљна?
У односу на ово питање, само једно је сигурно: нико не може да каже „ја нисам знао/знала“, нико не може да се прави да није био упозорен, нико не може да тврди „нисам био свестан/била свесна“.