УПРАВНИ ОДБОР

Управни одбор удружења Пријатељи манастира Дечани чине:

МАСИМО КАЋАРИ

„Потресамо се због Буда у Авганистану, а не предузимамо ништа пред уништењем православних споменика? То је као када би Сан Марко у Венецији био уништен, а да ниједан интелектуалац ни прстом не мрдне.“ Тако је протестовао Масимо Каћари, колумниста италијанског националног дневног листа Коријере дела Сера у марту 2004. године.

Рођен у Венецији 1944. године, он је префињени философ, интелектуалац европске провенијенције, политички ангажован, два пута изабрани градоначелник Венеције, града на лагумима. Његов опус је иновативан: Криза, Негативно размишљање и рационализација, Од Стајнхофа, Иконе права, Неопгодни анђео, Почетак, Последња ствар, Хамлетика. Од бројних награда, посебно се истичу почасни докторат из области архитектуре, који му је 2003. године доделио Универзитет у Ђенови, као и почасни докторат политичких наука, који му је четири године касније доделио Универзитет у Букурешту.

АНЂЕЛО ДИ ЛУКА

   

Пуковник Карабињера и шеф команде регионалног полицијског командног центра у Пизи. Рођен је 1961. године. Завршио је престижну војну школу „Нунциатела“ и 162. курс части на војној академији у Модени. Обављао је бројне оперативне задатке, како у Италији, тако и у иностранству, у изазовним мировним мисијама. Током службовања на Косову, очарали су га манастир Дечани и његово монашко братство. Међу његовим бројним одликовањима, истичу се: Медаља НАТО-а за војне операције у бившој Југославији, сребрна медаља италијанског Црвеног крста, Меморијални крст за мировну мисију (на Косову), официр реда заслужних Републике Италије, витез коњичког реда светог Гроба у Јерусалиму, заслужни витез светог војног Константинског реда светог Ђорђа напуљског.

ДАНИЛО ЕРИКО

     Дивизијски генерал и командант 1. оперативних снага команде одбрамбених снага, служио је као командат италијанско-немачке бригаде КФОР-а на Косову од маја до новембра 2005. године. Вршио је разне командне дужности на бројним оперативним пунктовима. Пилот војног хеликоптера од 1983. године, служио је у Првом АВЕС „Антарес“ пуку у Витербу где је постао и инструктор летења. Међу његовим бројним одликовањима истичу се: Командант реда заслужних Републике Италије, витез војног реда Италије, бронзана медаља за војне заслуге, велики бели крст војног реда заслуга Краљевине Шпаније, златни крст за заслуге немачких оружаних снага, златни крст за заслуге бугарских оружаних снага, витез Шпанске легије части.

ВАЛЕНТИНО ПАЋЕ

     Историчар уметности и стручњак за средњевековну уметност, предавач је на Универзитету у Удинама. Гостовао је као предавач на универзитетима широм Европе и САД. Већ неко време је заинтересован за српску уметност у оквиру његових интересовања за византијску уметност чија је заоставштина у Србији приметна кроз неколицину важних споменика из XII и XIV века. Неколико пута позиван на међународне конференције у организацији Института за историју уметности Српске академије наука и уметности, одликован је почасном дипломом Универзитета у Београду 2010. године за пажњу, коју је посветио српској средњевековној уметности. Учествовао је у уређивању стручног часописа „Зограф“, који издаје Институт за историју уметности у Београду. Међу његовим бројним радовима истичу се: Косово: прошлост, садашњост и будућност угрожених хришћанских споменика, Цркве и манастири на Косову: Сведочанство о хришанској цивилизацији у опасности, Српско православно наслеђе, које треба сачувати, Сликарство византијске Србије и Италије.

НИНО СЕРЂИ

     „После рата и његових безбројних последица смрти и разарања, морамо да поново изградимо мир и разлоге за саживот. Тај изазов нас је довео на Косово. Са изванредним културним наслеђем православних Срба и муслиманског Отоманског царства, ова земља вредна је ангажовања: од симбола поделе и мржње, она може да буде претворена у вредну прилику за дијалог и међусобно признање.“

Рођен 1942. године, Нино Сeрђи је председник хуманитарне организације Интерсос са седиштем у Риму, која дејствује у зонама ратних операција, пружајући прву неодложну помоћ угроженима, бавећи се пословима послератне обнове и посредујући у успостављању дијалога. Одгојили су га родитељи пореклом из Калабрије. Одрастао је у Пијемонту, а студије су га одвеле даље у Ломбардију и Венето, а потом и Француску чиме је стекао јасну слику о свету и човечанству. Као давдесетчетворогодишњак посетио је Африку где је развио интерес за потребе угрожених, који ће постати његов животни позив којем ће посветити године у различитим видовима – од проблема усељавања до тешких хуманитарних потреба у ратним подручјима.